09. октобра ове године навршава се 77 година од када је епископ Теофан Курски освештао храм светог Јована Богослова у Белој Цркви.
Историја овог храма не почиње 1932. године већ 1917. Октобра. Крвавог октобра.
Сиромашни Руски народ, предвођен јудео-масонском комунистичком кликом, гази све што му је до тог момента било свето: убијају царску породицу, свештенике, аристократију, руше храмове...
Царска породица је мучки убијена.
Слава и хвала Господу нашем Исусу Христу, који учини да мученичка царска породица Романов задобије вечни венац славе.
Велики број ,,белих" Руских избеглица био је братски дочекан у Краљевини Југослвији: Котор, Стрнишће, Сарајево, Бела Црква...
Бела Црква, мала варошица на југу Баната је прихватила око 2000 Руских изгнаника.
Ова варошица је постала Руски Хајделберг, свеучилиште где је васпитавана Руска омладина у Кадетском корпусу и Девојачком институту.
Иако су имали богомоље у Корпусу , Институту и изнајмљеним просторијама код ,,Румунске цркве", појавила се потреба за храмом који би био баш њихов, Руски.
Најзаслужнији за дизање храма био је млади кнез Димитриј Шаховски, који се замонашио на Светој Гори и добио монашко име Јован.
Идејно решење урадио је архитекта Александар Шевцев.
На месту ове куће, почео се дизати храм.
Зидао га је белоцрквански предузимач Јозеф Мајер.
Иконе у иконостасу урадио је пуковник Иван Трофимов.
Храм се напунио иконама које су уз велики ризик донели из Русије...
Две највеће светиње храма јесу Крст у коме се налази честица Часног Крста и копија Казањске иконе Пресвете Богородице у којој се налази честица ризе Пресвете Богомајке.
После Другог светског рата наставља се епопеја руског избеглиштва. Бежећи од комунизма који сада разара и Краљевину Југославију, они одлазе даље на запад Европе, Америку, Канаду, Аустралију... У Белој Цркви остају ретке породице које су успеле да се прилагоде новом систему, старци, Црква и гробље.
Протојереји, сенатори, генерали, пуковници, кадети... Остали су заувек у Белој Цркви.
У избеглиштву у Америци се налазе јеромонах Јован Шаховски, ктитор храма и свети владика Николај Велимировић, који су се већ сретали у Охриду.
1954. године, због лошег материјалног стања и немогућности одржавања храма, Руска црква подпада под јурисдикцију сестринске Србске Православне цркве.
Тек 2002. године, почиње права обнова храма и он полако добија онакво лице какво су желели и они који су га подигли.
Обнављају се зидови, али се обнавља и душа Србског и Руског народа.
Данас у Белој Цркви има само једна ,,чисто,, Руска породица. То је породица Кастељанов.
..Али зар не рекосмо да се обнавља и душа Руског народа...
Лета Господњег 2008.године, у храму светог Јована Богослова су се опет причестили кадети и институткиње. Тако је било и ове године, а даће драги Бог још много година.
Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Твога љубљеног ученика, апостола и јеванђелисте Јована Богослова, помилуј нас грешне.
За све слава и хвала Господу нашем Исусу Христу.